Томина недјеља у требињском Саборном храму

     На Томину недјељу, 15. априла 2007. г. у храму Светог Преображења Господњег у Требињу свету архијерејску Литургију служио је епископ ЗХиП господин Григорије. Епископу је поред свештенства саборног храма саслуживао и протојереј Милојко Дробњак, парох и вјероучитељ у Мокром (митрополија Дабро-Босанска). У наставку доносимо садржај литургијске бесједе епископа Григорија:

    У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, и данас славимо Васкрсење Христово, и кад год служимо божанску службу смрт Његову објављујемо и васкрсење Његово исповиједамо онако како нам је он заповиједио, онако како нам је он оставио да чинимо у Његов спомен.
    Кад год служимо божанску службу, читамо Света Писма, читамо Благу Вијест, Свето Јеванђеље. И данашње Свето Јеванђеље је ријеч о нашем спасењу. И данашње Свето Јеванђеље показује да све што је Он учинио, учинио је ради нас и нашег спасења. Блажен је онај који не вид, а повјерује, каже Господ, и сви бисмо вољели да смо такви, да не видећи вјерујемо јер се вјерујући спасавамо. Али често смо као Тома и гори од Томе. Но погледајмо, браћо и сестре, какав је наш Бог и да ли постоји тако милостив, тако предусретљив и љубави препун Бог према човјеку, међу оним боговима које су људи замишљали, које су људи описивали и обожавали, да каже: Дођи, Томо, и стави руке своје у ране моје и не буди невјеран него вјеран. Господ није изобличио Тому, није се над њим узносио као Бог, него се пред њим смиравао и показивао му да је Он ту ради њега и ради његовог спасења. Показао је тако и свима нама да кад год не вјерујемо, а невјеровање долази као и наше вјеровање и изван наше моћи и препуно је наше немоћи, да је довољан само један тренутак да се подсјетимо на Његову љубав, Његову милост и доброту да би се наше невјеровање претворило у вјеровање и да би као Тома узвикнули Господ мој и Бог мој. Зато је, браћо и сестре, вјеровати у Христа лако, јер је Он све учинио да бисмо се спасли. Ово нам свједочи и завршетак данашњег јеванђелског одломка гдје се каже да и многа друга знамења учини Син Божији да вјерујући у Њега имамо живот у име Његово.
    Нека је благословен Христос Бог наш који је ради нас и ради нашег спасења претрпио и пљување и шамаре и поругу и понижење и гроб и смрт и силазак у ад, и који се, ево, након свега тога, као што је писано, уставши из гроба јављао својим светим ученицима и апостолима да их утврди у вјери јер се вјерујући спасавамо.
    Због чега је још Господ све ово чинио? Зато што су ученици Његови били уплашени. Зато што су се сабрали на једном мјесту страха ради јудејскога. И још због тога што човјек који не вјерује, који нема сусрет са живим Богом мора имати страхове и бити уплашен и нико га неће и не може ослободити од страха смрти ове која нас све прогони, осим Онога који има живот у себи и који може да нам дарује живот. Зато је, браћо и сестре, вјера у Христа увијек вјера у живот. Зато је вјера у Христа увијек особођење од сваког страха и сваке немоћи. Јер Он немоћима нашим даје исцјељење и говори нам: Дођи и стави руке своје у ране моје и не буди невјеран него вјеран.

    Нека сте сви благословени у овај данашњи дан. Нека је благословена ова света Томина недјеља, прва недјеља по Васкрсењу и Васкрсење које непрестано славимо. Нека је благословена милост и љубав Божија која је таква и толика да нас Он увјерава да би нас спасио. Нека је свима вама на радост служба Божија и да Бог да мир свима вама, онај мир који је дао својим светим апостолима а преко њих и својој светој саборној и апостолској Цркви. Нека је благословен Бог наш, Отац, Син и Свети Дух, Тројица Свесвета увјек слављена на овај божански начин, како нам је Бог даровао и оставио. Амин, Боже дај.

ђакон Зоран Илић