Манастир Благовештења Пресвете Богородице у Житомислићу током бурне историје постојања прати обновитељски благослов Светих жена Мироносица. Након његове велике обнове послије страдања у Другом свјетском рату освештан је благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Германа 1967. у недјељу Мироносица.

Године 2002, на рушевини манастира пострадалог у протеклом рату 1992, у недјељу Мироносица служио је Свету архијерејску литургију епископ Захумско-херцеговачки Г. Григорије, отпочета је обнова манастира и постављено монашко братство.

Манастир је завршен и освештан највећим благословом 2005. од Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и свештеног сабора наше помјесне цркве, опет у недјељу Светих Мироносица.

Тако је и у овогодишњем спомињању Светих жена у Житомислићу радосно прослављена њихова светковина. Велики благослов и радост свих била је та што је у посјету манастиру већ у суботу увече пристигао Преосвећени Г. Фотије, епископ Далматински, у пратњи високопреподобног архимандрита манастира Св. Архангела на Крки Г. Германа и јеромонаха Никодима. Епископ Фотије служио је празнично вечерње а у недјељу началствовао је светом Евхаристијом уз саслужење домаћина Преосвећеног Г. Григорија, епископа Захумско-херцеговачког, и Г. Атанасија умировљеног епископа Херцеговачког, свештенства, монаштва и бројног народа из Житомислића, Мостара и цијеле Херцеговине.

У току свете Литургије у презвитерски степен свештенослужења рукоположен је ђакон Немања Лукета, са назначењем за парохију Вазнесења Господњег у мостарском насељу Бијело Поље, те је о. Немања сада други парох у Мостару, што представља велики благослов и укрепљење православних Срба повратника Долине Неретве.

Након свете Литургије ријечима добродошлице владика Григорије поздравио је владику Фотија и братство манастира Крке назвавши владику Далматинског првим сусједом и пријатељем на кога се ми у Херцеговини можемо ослонити у искушењима и невољама и са ким можемо подијелити радост.

Затим се окупљеној Цркви обратио епископ Фотије а након њега и епископ Атанасије. Радост празника настављена је у порти манастира и трпезом љубави.