Митрополит Леонтије Радуловић
1835+1888.
У петак, 13.новембра 2009.године извршена је есхумација првог српског митрополита послије грчких владика на катедри Захумско – Херцеговачке Епархије Митрополита Леонтија Радуловића (1835-1888) из гробнице која је уништена приликом рушења храма. Митрополитови земни остаци биће похрањени у Старој Цркви Рођења Пресвете Богородице до обнове Саборног Храма.
Митрополит Херцеговачко-Захумски,
1835+1888.
Рођен је у селу Туље у Попову Пољу у српској породици Радуловић 1835. и крштен са именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија (Памучине) у Мостару 1844-9, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити; замонашио се 1856. са именом Леонтије и исте године рукоположен за ђакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под Луком Вукаловићем био му је писар, а ка је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим у Задру допуњује своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је убрзо ухапшен од турских власти и послан у заточеништво у Африку. Када се вратио из заточеништва 1876. пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар Митрополита Игњатија, али је 1882.г. поново ухапшен, овога пута од аустријских власти. За Митрополита Херцеговачко-Захумског изабран је и посвећен 1. маја 1888.г. Како му је "цео живот био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити" (Ђ.Слепчевић, Хумско-херцеговачка епархија... стр.41), умро је већ 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. На гробу му је написано:
„Стопама мученика за вјеру и слободу
Ступаше храбром душом прегорев земна блага
Спасење и блаженство искаше Српском роду
Голготу за се прими, она му бјеше драга.
Патничком праху спомен, а вјечност својој души
Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје
Његово име свијетло славиће Васкрсење
БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“
племенитим одборницима црквено школских српско православних општина херцеговачких
и осталим богочестивим христијанима богохраниме епархије херцеговачко - захолмске,
Усрдно и брацко поздравље!
По светој дужности, коју ми канони наше свете православне цркве налажу, извјешћујем Вас, да ме је Његово ц. кр. Апостолско Величанство, наш најмилостивији цар Фрањо Јосиф I. Превишњим својим рјешењем благоизволио најмилостивије именовати митрополитом богоспасајеме АЕ и Митрополије херцеговачко - захолмске повјеривши ми врховну управу над нашом светом православном црквом у Херцеговини, као што је то и Његова Светост васеленски патријарх цариградски господин Дионисије у своје вријеме благоизволио.
Не пропуштајући Вас све о том важном чину извијестити, јављам Вам свиколикијем, да се посвећење у присуству ц. кр. комесара по обреду наше свете православне цркве дана 1. (13.) маја дакле у недјељу по Христовом Воскресенију о. г. У пријестолном граду Мостару обавити.
Како бих рад био, да се при том важном чину моји благовјерни христијани у што већем броју сакупе, то Вас све најуљудније умољавам, да се потрудите и да ту свечаност својим присуством увеличате тијем прије, што би се том лијепом приликом о бољитку и напретку нашем на црквено - просвјетном пољу братински посавјетовати могли.
Ваш смирени
Леонтије Радуловић
Окружница
Пречасном свештенству Херцеговачко-захумске Епархије
На молбу поштоване српске општине мостарске висока земаљска влада за Босну и Херцеговину изволила је својим отписом од 18. а прима в.г. број 432 рез. одобрити купљење прилога по нашој Епархији за подизање споменика блаженопочившем нашем Митрополиту Леонтију.
Примивши ову повољну вијест на врло угодно знање нашли смо за праведно позвати све пречасно наше свештенство, а преко њега и наше духовно стадо на добровољне новчане прилоге за ту племениту цијељ, како би се врлом покојнику што љепше и достојније одужити могли.
Протопрезвитери и надзиратељи сакупљене прилоге нека пошаљу овој митрополији.
У Мостару 12. маја 1889.
Серафим Перовић
Тога ради позива се пречасно Наше свештенство а преко њега и сви наши благовјерни христијани нека се ако желе и могу – потруде доћи у Мостар да присуствују освећењу споменика.
Серафим Перовић
