Поезија
вероучитељ Вања Димитријевић из Новог Сада

СВЕТИ САВА

Од Стефана Немање и жене му Ане
Роди се дете - Божији дар,
Најмлађи син у оца и мајке
Крштен под именом Растислав.

Једнога дана млади Растко
Оде од куће пред јутарњу зору;
Крену на пут где анђели га прате
Крену Богу на Свету Гору.

На Светој Гори, у Русику
Јеромонах Растка постриже,
Обуче црну монашку ризу,
Тако Сава пред Бога стиже.

Из Русика у Ватопед крену,
Бог му отвори и ова врата,
Раширених руку и весела срца
Братство дочека још једног брата.

Сава послуша Божије речи,
Прими од Бога из руке дар,
Заједно са оцем Симеоном
Изгради манастир Хиландар.

У манастиру Хиландару
Молитве Богу душу лече
Из тела Светог Симеона
Пријатно миро поче да тече.

Као послушни Божији слуга
Дође у Србију да браћу мири
Очево тело дому да врати
Милост и љубав земљом да шири.

У Србији беше тешко време
Небом се простираше облаци сиви
Тад Сава испуни жељу брату
И остаде у Студеници да живи.

Како крочи у своју земљу
Светиње Србијом почеше да ничу,
Он изгради задужбину брату
Храм Вазнесења - манастир Жичу.

Опет оде из родне груде,
Божији снегови са њиме веју,
Он верно прати Његов пут
Што води га у свету Никеју.

У Божијем Храму у Никеји
Васељенски патријарх, уз присуство цара,
Хиротониса архимандрита Саву
За првог српског поглавара.

Настави Сава пут ка Богу
Који кроз Свету Земљу води
Још један корак је ближе
Христу, Спасењу и вечној слободи.

У Бугарској, у Трнову граду,
Преста на земљи да године броји,
Своју душу он преда Богу,
Од тога дана Свети Сава постоји.

На оном месту где бесни Турци
Спалише његово свето тело
Изниче храм да нас сећа
На Светог Саву и његово дело.

Српски роде, крени за њим
То је будућност и вечна слава
У својој души изгради храм
У коме борави  Свети Сава.

ХИЛАНДАР

Будим се често у току ноћи,
Хтео бих сан претворити у јаву,
Хтео бих само у овом животу
Провести ноћ у Хиландару.

Да ми је видети сопственим оком
Оно што машта ноћима гледа,
Рај на земљи на коме Бог
Круну Светом Сави преда.

Да крочим ногом у васиону,
Удахнем живот на Светој Гори
Уђем у храм, пред иконом помолим,
Откријем Богу шта душу ми мори.

Да дотакнем камен од Бога дат,
Светињу која векове броји,
Ту молитва Христу вечно траје,
Ту свети Симеон се упокоји.

Да осетим мир, осетим љубав,
Спајање земље и неба плава,
Ходим стазом којом су ишли
Свети Симеон и Свети Сава.

Кад отворим очи ови ће снови
Божјом речју прерасти у јаву,
Верујем чврсто да моја ће душа
Провести ноћ у Хиландару.

У ХИЛАНДАРУ

Отворио сам очи Господе драги,
По речи Твојој сан постаде јава
У току ноћи не устајем више
У току ноћи срце спокојно спава.

Крочио сам ногом у васиону
Дохватио руком своје снове
Са Светим Савом и Светим Симеоном
Лађе моје по вечности плове.

Припијен уз камен, нестах у гори
У Христу сједињен са логосом твари,
На танкој граници неба и земље
Крај мене пролазе векови стари.

Пролазе путеви и уске стазе
Бремена тешка постају лака
На слици што испред мене стоји
Откривам значење скривеног знака.

Док Свети Јован одсеченом шаком
Прислања Богородици лице моје
Гледам како се љубављу Божјом
Растављени делови поново споје.

На Светој Трпези Христос зове
Своје мало огладнело стадо
И свима Собом живот даје,
Сваког прима у загрљај радо.

Зидине трошне из огња се дижу,
Скидају пепео, умивају лице,
Дому се враћају залутале овце,
Гнезду се враћају одлетеле птице.

А ја крену на пут далеки,
У себи мислећи: „када ћу доћи?“
Проведох у теби прелепе дане,
Проспавах у теби прелепе ноћи.

И видех лепоте другога света
Дотакох будућност и прошлост стару
И чекам опет неко ново јутро
Да осетим зору у Хиландару.

ЈУСТИНОВЕ РЕЧИ

Оставио Отац Јустин
Благо својој српској деци
Да се поје водом живом
На Христовој светој реци.

Оставио предато му
Благодати милог Бога,
Написао Духом Светим
Исцељења души многа.

Па и мени, ко и свима,
Даровао благе речи,
Па се моје срце болно
Код таквог лекара лечи.

И све више болних људи
Непресушни извор траже,
А Бог драги одлучио
Кроз Јустина да им каже.

Па им даде воду живу
И дарова самог Хлеба,
Отвори им царска врата
И показа пут до Неба.

ГОРОСТАС

Да би мили брате стиго
До бескрајног рајског поља,
Требаће ти вера јака,
Требаће ти јака воља.

Да посетиш Светог Саву
У Христовом рајском врту
Мораћеш се жртвовати
Непрекидно на том путу.

Да досегнеш до висина
Којима су свети стигли,
Слушај речи ти њихове
Којима су смртне дигли.

Бог ти драги, мили брате,
Светитељем шаље речи
Да ти душа Христом живи
Да се душа Христом лечи.

А наша је српска душа
Храњена од самог Бога
У времену тешком, смутном,
Горостасом новог доба.

Горостасом са висина
Који своју паству гледа
И моли се непрекидно
Да се живом Богу преда.

Чујте Срби ове речи
Са наднебесних висина
То су речи нашег оца -
Преподобнога Јустина.

Чујте Срби ове речи
Што протичу као река
Путем речи отац Јустин
Води до Богочовека.

ПРИЧАСНИКУ СВЕТЛОСТИ БОЖИЈЕ

Причасниче светлости Божије,
Ти, што славу тражио ниси,
Понеси са собом и љубав нашу
Молитвом својом и нас узвиси.

Причасниче светлости Божије,
Када си кренуо све је засјало,
У позну јесен када опада лишће
Цвеће је земљом и небом цвало.

Причасниче светлости Божије,
Ти, што тугу у радост претвори,
Врати се своме вољеном Сунцу
Двери српске без страха отвори.

Причасниче светлости Божије,
Проповед твоја и даље траје,
Тако тиха реч, а далеко чујна
На њиви Господњој плодове даје.

Причасниче светлости Божије,
Ти, што си нас завађене сабрао,
Обрађуј и даље виноград овај
Да би нас Господ зреле убрао.

Причасниче светлости Божије,
Ти, што си ходио по мору лако,
Помени Господу и овај камен
И он је на растанку за тобом плако.

Причасниче светлости Божије,
Човече Божији овенчан славом
Гледај и даље на стадо своје
Док будеш ходио по небу плавом.

Причасниче светлости Божије,
Нескривени граде на високој гори,
На земљи ти сузе заливају гроб
Док се на небу песма анђела ори.

Причасниче светлости Божије,
Достојни наследниче Светога Саве,
Пред речима твојим умирисмо срце,
Пред делима твојим смо погнули главе.

Причасниче светлости Божије,
Човече Божији... патријарху Павле,
Моли Господа да у Србији твојој
Ниједан човек не остане Савле.


ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

Где ли то севају муње?
Шта ли се то небом ори?
Ко то смело пред Богом
Поучну беседу збори?

Чујем да земља се тресе,
Речи се његовој чуди,
Ко то из дубоког сна
Поспану Србију буди?

Ко бедем усправно стоји,
И главу своју не крије,
Ко то смело и храбро
За Србију битку бије.

Увек на линији првој,
Са Христом корача свуда,
Страдалном српском роду
Сведочи Његова чуда.

Ко пламени огањ сија
Љубављу истинском зрачи
У народ улива веру,
Да покрај Христа је јачи.

И даље севају муње
Док се лаж од Истине крије,
За намучену Србију
Атанасије битку бије.

По уској стази корача
Препуној муља и блата,
Владика Атанасије
Са злом у коштац се хвата.

И никад када је тешко
Он себе од зла не скрива,
Из његовог храброг срца
Просијава светлост жива !!!


ПРОПЛАКАЛО КАМЕЊЕ

У храму монах прашину брише
Тишина се чује: све тише и тише.
Исус у наручју Mајке плаче
Због наших грехова: све јаче и јаче.

Камен кроз икону проговори,
Суза по суза, као поток жубори,
Где се изгубише срца наша,
Божјег тела и крви чека нас чаша.

Празна црква своје стадо чека
Душама убогим да подари лека,
Отац свету Литургију служи,
А златни путир нема коме да пружи.

Светли икона и даље плаче
Због наших грехова: све јаче и јаче,
Монах прекорно прашину брише,
Тишина се чује: све тише и тише.