Поезија
Данило Дангубић, јереј
ПРЕД ЊИМ СЕ ЗЕМЉА МРВИЛА,
ЗА ЊЕГА ПЕХАРИ ДИЗАЛИ,
ЗА ЊИМ ЈЕ МАСА ХРЛИЛА,
ЗБОГ ЊЕГА НА ВРЕМЕ СТИЗАЛИ.
ОД ЊЕГОВИХ РЕЧИ СУ ПУЦАЛИ,
НА НОГАМА СУЖАЊА ОКОВИ,
ПРЕД ЊИМ СУ МУДРИ МУЦАЛИ,
И ЊИМЕ ПРЕСТАЈАЛИ РОКОВИ.
ОДОЗДО СУ ГА ГЛЕДАЛИ,
СМРТНИЦИ НЕВЕШТО ЛАСКАЛИ,
ЊЕГОВОЈ МАШТИ ПРЕДАЛИ,
СВЕ ШТО СУ ИМ ЖИВОТИ САТКАЛИ.
НЕКУЛТУРНИ БИ СЕБЕ ПРЕЗРЕЛИ,
КАД БИ СЕ СА ЊИМ СУСРЕЛИ,
И СЕДИ СТАРЦИ НЕЗРЕЛИ,
ЊИМЕ БИ НА МАХ ПОСТАЛИ.
РАЂАЛИ БИ СЕ ОПЕТ НЕКИ,
НЕКИ ПАК, НАНОВО МРЕЛИ,
У ЊЕГОВОГ МАСТИЛА РЕКИ,
ПРОСТАЦИ И КАВАЉЕРИ.
У ЊЕГОВЕ РЕДОВЕ СТАЛЕ СУ,
БЕЗБРОЈНЕ СРЕЋЕ И ТУГЕ,
ПРЕД ПЕРОМ ЊЕГОВИМ ПАЛИ СУ:
ЦАРЕВИ, ПРИНЧЕВИ, СЛУГЕ...
ГОРДО ЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ ХОДИО,
НОСЕЋИ БЛАГОСЛОВЕ СВОЈЕ,
МИРИО И РАТОВЕ ВОДИО,
УМЕО И ВИШЊЕГ ДА ПРИЗОВЕ!
А НЕГДЕ У ДНУ БИЋА СВОГА,
ЧУВАО ТАЈНЕ: СМИСЛА, СВЕТА,
ВЕЧНОСТИ, СМРТИ, ЉУБАВИ, БОГА...
НА СЈАЈУ СВИЈИХ ЕПОЛЕТА:
-ИСПИСИВАО ЉУДСКЕ СУДБИНЕ,
-ОСЛИКАВАО ДРУГЕ СВЕТОВЕ,
-ОСВЕТЉАВАО ТАМНЕ ДУБИНЕ,
-ПРАТИО ВЕЧНЕ ЛЕТОВЕ...
...
...И СВЕ ЈЕ МОГ'О, И СВЕ ЈЕ ХТЕО,
И НИГДЕ КРАЈА ЊЕГОВОЈ МОЋИ,
У СВАКОЈ ТВАРИ СЕБЕ ЈЕ СРЕО,
КРОЗ СВАКИ АТОМ УСПЕО ПРОЋИ!
ДРУГИ РАЗРЕД ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ,
НА ДАН ДОЛАСКА
ЈОВАНА ДУЧИЋА НА ЦРКВИНУ, 2000.
ОТАЦ СИМЕОН
Ада Разоритељ,
Васкрсли Спаситељ,
Аманет ти даде;
Истину и правду,
Милост и доброту,
Еванђељем живим,
Оче да свједочиш и Благу Вјест шириш,
Небеса са земљом 'Ерцеговом мириш!
Добри Пастир Аво, и рјечи Његове,
Опредјелиле су сав твој живот свети,
Блажени, од рода нашега узети,
Ревностан и чтован, цјелој пастви мио,
И јеси се Оче, вала наслужио!
Ћутањем си к'о лав рик'о у пустињи,
Ево, сад' узлијећеш Богу у тишини,
Владици у Вјечност кроз службу Свештену,
Светац те је један рукоположио,
Крст си у логору са другим носио,
Иди Њима Старче, нек' и нас помену!
ВЛАДИКА АТАНАСИЈE
Ако су ти пјевали и славословља плели,
„Твоји из твога стада и други који то нису“,
Ако неки нису умјели, а то су хјтели,
Наумих и ја да промуцам твом светопису,
Ако и ја будем неук и невјешт преосвећени,
Спјевати нешто што би личило на те,
Иако сам дрзак, ипак опрости мени,
Ја сам трогодишњак-нека ме схвате, три године твоје,
Епископе, вршњаче, и свих трогодишњака брате!
Христа познасмо и Павла смо знали,
Ерцеговина памти Тита и Климента,
Радошћу су је обрадовали Растко, Данило и Стојан мали,
Цвјетови миомирисни Хришћанског свјета.
Епископовали су овдје и Леонтије, Петар...
Гријехе земљи овој спирали и били њене змије...
Олујно Дух Свети наједном кроз страшни вјетар,
Војвоству Савином посла тебе Атанасије,
Илијо дана оних,
Ноје нашег брода, Учитељу многих,
Апостоле рода!
Труд, борбу, смјелост и подвиге твоје,
Инат, строгост, вику, прекоре и слова...
Богоносни, ко ће заборавит', ко је слијепац код очију за прегнућа ова?
Литургије служиш, Богомоље градиш,
Апостоле нове мукама порађаш,
Господа призиваш док виноград садиш,
Обнављајућ' Тврдош дланове рањаваш!
Духоношче, земљу си нам пробудио снену,
Адама Новога тумамачивши писмо,
Ради Христа праштај овоме племену,
И то што те таквог недостојни бисмо!
Теодорова Субота 2010.г.Г.