Поезија
Љиљана Драгутиновић ,
Подлугови код Сарајева/ некад/ , Бар-ЦГ/сада/

~~~
У храму горе свијеће
к`о добре душе
свијетле у тами
и подсјећају људе
да никада нису,
нити ће бити
на свијету сами .

~~~

Исповијед

Све што ниси желио никад` рећи
реци ноћас, ублажи срцу јад
говори тише и све више и више
и видјећеш тад
како зна и ноћ са тобом да дише
на босиок да мирише.

~~~

Човјеку

Човјече , брате
на крају сваког
пута свога
спознаћеш Бога.
Засуће очи,
топле сузе покајничке,
искрене и дубоке
испод руке Очинске.

~~~

Светигора

Има једна красна гора
свјетионик што је
у мраку мркломе
па видиш
човјек ко је !
Има једна топла гора
што болна срца одмара
има једна, драга, мила,
само једна
и зове се
Светигора.

~~~

Опомена, мени

Срце моје успавано,
опијено, обамрло
од шара и догађаја,
полети тамо,
полети `вамо
на мјесто
свикло
`ко да је баш ту никло
Понесе те
прича слатка
на улици што живи
прича вијека кратка
што истину криви .

~~~

Нама

Јутро дивно као сан
најављује
лијеп дан.
Аој дани
сунцем обасјани
просвјетлите нас сад.
Учините од нас
Божије слике
да у
љубави и слози
вијек и вјекове
дочекамо
Боже ти помози !

~~~

Кратак запис, тек онако...

Често шетам
пустим улицама
док киша пада.
Не чујем гласове,
ни кораке своје,
чак не призивам
ни старе снове.
Само гледам
и мислим,
Боже, Боже
колико воде,колико воде...

~~~

Сроднику

Ако Бог да
да такнеш
ову моју душу,
видјећеш
зашто плачем,
а зашто се смијем.
Видјећеш
шта је тешко
у мом животу
и шта дубоко
у себи кријем.

~~~