Почела прослава Видовдана у Требињу
-у кругу бивше касарне-

У Требињу је кроз историју бивало и пролазило много војски страних и домаћих; окупаторских , ослободилачких и мирнодопских. Народ овог краја је преживео и запамтио многе борбе, буне и ратове. Само у последњих сто година кроз требињско поље и по требињским брдима марширале су и правиле бункере, касарне и утврђења туђинске војске Аустроугарске и Немачке, Италије и НДХ-азије. Ова земља на којој стојимо и по којој ходимо натопљена је крвљу мученика : устаника и хајдука; војника и краља и маршала; војвода и генерала. Као плод тог семена, тако је и од крви жртава последњег отаџбинског рата још више узрасла Црква у Херцеговини...
Војска РС са својим владиком, свештенством и верним народом подигла је у кругу требињске касарне 1999.год. овај малени храм посвећен Светом великомуч.косовском кнезу Лазару и Светим Новомученицима. На зидовима овог малог храма поред живописаних ликова Господа и Светих исписана су и имена пострадалих жртава отаџбинског рата као молитва за њих и њима да да се сачува Вера и Слобода рода нашег.
Данас, 26.јуна служена је Света Литургија и прослављена Крсна Слава овог храма у кругу бивше касарне.
У време аустроугарске – јужни логор; у титовој југославији касарна од преко пет хиљада војника; у отаџбинском рату мобилизацијско место, а данас: двориште музичке школе, студентског и ђачког дома и факултета; башта дневног боравка старих и усамљених; центар чувара јавног реда и мира, а као круна и преображај свега - црквена порта и Храм Бога Живога.
Данас на овом месту на коме се сабрао верни народ нема више ни једне војске, нема ни једног војника.
Данас овде стоји само овај малени храм и верни народ у њему и око њега Литургијски окупљен као једини живи сведок оне вечне и непролазне истине да је “ Жив Бог наш и да ће бити жива душа наша и да је Црква Христова стуб и тврђава Истине и да је ни врата пакла неЋе надвладати“.
Диван је Бог у делима својим и дивна је била и ова слава и сабор. Сабор који је превазишао свој локални и регионални ниво, јер су дошли и верни из Београда - из храма Св.Василија са Бежаније заједно са својим свештеником Предрагом Тимотијевићем и хором, као и браћа, сестре и деца православни грци из Атине – учествовали и улепшали ову Славу.
Овај храм и сваки храм Божији јесте парче неба на земљи и нас који долазимо и молимо се у њима треба да сједини са Извором Живота и Љубави, да би наше живљење овде на земљи већ сада постало искуство Горњег Јерусалима – Царства Божијег.

Протој.ставрофор Никола Јанковић