Поезија
Александра Ибришимовић
Тузла
контакт: aleksandraibrisimovic@gma.com

ПРИЈАТЕЉСТВО

Пријатељи су ту увијек ту за тебе,
немој их одгуривати од себе.
Они ти увијек пажњом зраче,
загрли их, стегни их јаче!

Кад прође вријеме не заборави их никад,
јер увијек пријатељ требаће ти опет некад.
Кад ти љубав пружа, ти му је узврати,
јер никад не знаш кад ће да ти врати.

Увијек кад имаш нешто дупло,
подијели то са пријатељем,
јер ће ти за узврат вратити весељем!

Пријатељство добро чувај,
злата је вриједно,
јер није лако сам,
лакше је заједно!

ЈЕСЕН

Сјетих се прохујалих јесени,
у мом граду,
у улици која се зваше Српска Варош,
које нема више,
гдје су куће мале,
кречено у бело,
и ту стало читаво,
једно, мало, одабрано село.

У близини Црква наша мила,
топола је окитила,
крошње вите и златно-жуте боје,
а вријеме на сату опет,
и увијек пролазне часе броје.

Све пролази и с јесени и опет,
часи сјете стоје у мом срцу,
не дам мисли да ми радост отму,
јер и сад живи Српска Варош звана,
гдје је Часни Крст из Цркве и Олтара.

Радујем се сваком новом дану,
и опет златна јесен окитила Тузлу,
у загрљају стоји Светиње двије,
једне Мајке што нас вјечито грије.

С Ј Е Ћ А Њ Е

Кад кренеш путем којим ходиш,
Па на тренутак одеш,
из овог живота у нови,
Тада ћеш бити тамо,гдје ниси никад ни сањ'о,
А оно Царство Ново ,
Небеско и нама не знано.

Тамо ћеш видјет и своје пространство и малену кућу,
Гдје до тад живјех,
А онда у тмни своје сјене,
Покај се и дођи у радости до Мене.

Та бескрајна сила и снага Духа,
Даће ти опет на прегршт свега,
Твоје је и моје,
Да се само свему томе истински предаш.

На Св.Атанасија Атонског 2010.Љета Господњег

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР

Херцеговино Света и Сверодна,
ти красиш осмјехе својих пастира,
а народ те вјерни воли и гледа,
чекајући сваку ријеч и звоно,
Гласа љубави,
са плавога неба.

Нигјде нису такве ноћи,
топле и чедне,
мирис леванде и Часнога биља,
а јутром Света Литургија,
босиљком мирисна и
умножена хљебом,
из Часног Путира.

Ех, да ми је за живота бити,
ту близу крај тебе,
гдје моје чедо спава,
учи и расте,
на монашком путу,
гдје своју душу,
у радости вјечној,
истински, од срца, спашава.

Није оно шта је срцу драго,
него што нам Господ даде,
као наше благо,
еј моја Херцеговино,
све ти било на радост
и на весеље,
вјечно и радо.

На Преподобног Сисоја Великог 2010.Љета Господњег

Са осмијехом ка Христу

Давно некад на пут свој крену,
то семберско дијете, из житнице плодне,
гдје све рађа, шта родит' може,
као први учитељ распоређен бјеше,
у опет неко село, одакле давно оде.

Па тако учећи малишане мале,
слову, ријечи и броју,
гдје излази сунце и зашто пада киша,
није ли добро, од зла боље,
то крхко мало дјевојче,
вриједно журећ' да научи многе.

Живећ' у чистоти срца,
и спокоју душе,
истраја у старости,
са оловком у руци,
а свој живот и жртву радосно даде,
вјечно чекајућ' радосну тугу.

Мајци Милосави
Упокојеној 22.05.2008.Љета Господњег

***

Дан Планете Земље
Планета Земља,
најбоља је свима,
јер радости и среће
у њој има.

Руке добродошлице,
вјечито нам пружа,
а сваки континент
блистава је ружа.

Љепоте њене,
нека свако штеди,
јер Планета Земља,
један живот вриједи!

Посвећено дану Планете Земље 22.04.2011,