Поетско-ликовно вече у Невесињу
У данима невесињске олимпијаде у порти Саборног храма у Невесињу „Друштво за очување баштине“, под покровитељством општине Невесиње, 12. августа ове године приредило је поетско-ликовно вече. Овај догађај лијепо ће дочарати уводно слово о. Радивоја Круља којим је отворено ово вече...„Часни оци, браћо свештеници и служитељи олтара и народа, браћо и сестре, драга дјецо. Част ми је и задовољство да отворим ову поетско-ликовну вече коју вечерас Невесињу дарује и приређује „Друштво за очување баштине“ ДОБ.
Сабор, односно савјет Оца, Сина и Духа Светога, Свете Једносушне и Нераздјељне Тројице створио је овај свијет и све у свијету ни из чега. Као круну свог стварања Бог је створио човјек по лику и подобију своме. Послао је и дао је свијету и Сина Свога Јединороднога Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа - Сина Божијег и Сина Човјечијег, дајући и показујући сваком човјеку назначење за стварање и стваралачки пут спасења и Царства кроз Онога који је Једини Пут, Истина и Живот.
Умјетност је опет нарочита људска дјелатност која је назначена и предодређена за стварање. Она је толико префињена да се кроз њу можда и понајвише може сагледати јеванђелска прича о талантима.
У данашњој поплави разних надри умјетности није баш лако бити и опстати као умјетник. Најочигледнији примјер ове поплаве је музика, чији нас неукус бомбардује на сваком мјесту и слободно можемо прописати колективну народну дијагнозу толико малигну да смо музички шунд који вреба иза сваког ћошка почели називати „народном“ и „изворном“ музиком.
У поменутој поплави се гуши и наша Херцеговино о којој је рецимо Свети Владика Николај Велимировић 30-тих година прошлог вијека рекао: „Херцеговина, ни сиромашније земље ни већег богатства у карактерима, ни мање земље ни већег броја правих људи“. Ове светитељеве ријечи су се односиле на наше ђедове, а да ли би се и на нас односиле требамо се преиспитати а богами и потрудити да би се односиле.
Владика Григорије за своју епархију и нашу ђедовину рече: „Херцеговина – земља Божија у којој расту најљековитије траве и кроз њих се провлаче најотровније змије, земља сунца и камена, грубости и благости, топлине и љепоте, у себи гаји исте такве људе, који, ма куда да оду, у себи носе ону земљу и оно сунце најљепше на свијету“, а ми вечерас у овој дивној вечери у порти невесињског храма имамо академске сликаре, озбиљне ликовне и поетске ствараоце, можда и понајбоље од ликовне и поетске умјетности што у Херцеговини живи и ствара.
Своје радове излажу Радмила Лиздек, Јелена Глоговац Савић, Маријана Томановић, Драго Вучић, Драган Батинић, Борко Сорајић, Јелена Уљаревић, Владимир Леро, Јован Братић, Синиша Џелетовић и Мићо Уљаревић, а своје стихове говоре: Миленко Вицо, Мирко Јакшић, Боро Граховац, Сретен Видаковић и Јован Братић.
Благослов Божији са свима вама!“
Изложба слика отворена увече 12. августа актуелна је у наредна три дана.