У Херцеговини срце остало
Душан Васиљевић, поријеклом из Требиња из пограничних крајева са Црном Гором, и његова супруга Вера из српске православне породице избјегле давно на Нови Зеланд, најнеобичнији су примјер љубави према родном крају и хришћанског живота. Ништа необично не би било у томе да се Душан (71), послије радног вијека проведеног у свијету, врати у завичај, али је необично то што се из Јужне Африке вратио да и у Херцеговини настави свој бизнис и што је за собом повукао цијелу своју фамилију, десеторо дјеце и једанаесторо унучади. Васиљевића, који се бави пољопривредом у Поповом Пољу, одликовао је Свети архијерејски синод и патријарх Иринеј Орденом светог Саве првог реда, а велико признање му је уручио владика Григорије на прослави славе града Требиња, Преображење Господње...Васиљевић никада, каже, није заборавио српске коријене, нити своје поријекло, а смисао живота увијек је налазио у својој породици, у својих шест кћери и четири сина.
- Тајна успјеха је једино у упорности и породици, јер човјек треба да буде упоран, да истраје у било чему што жели, а да, при томе, има огромну подршку својих намилијих, јер овај орден заслужује и моја супруга исто колико и ја, с обзиром на то да се она много жртвовала да подигне дјецу, која су нам касније у свему помагала - истиче Васиљевић.
Његова породица и он имају данас двадесетак хектара чилеанске вишње и јабуке, које се саде густо као парадајз, односно, на 60 центиметара и подижу се на жицу као виногради, а које су се већ показале успјешним у осталим европским крајевима.
Иако Васиљевић не жели много да прича о материјалним богатствима, познато је да има велико имање у Намибији и да то имање пружа егзистенцију за пет хиљада породица.
Владика Григорије каже да је помогао и руску православну цркву живећи у Кејп Тауну у Јужноафричкој Републици, помагао је и православну цркву у Јоханесбургу, што сматра својом хришћанском мисијом, али би му од свега најдраже било када би се његова породица заувијек вратила у Херцеговину, гдје је већ много инвестирао.
Он ће, заједно са својом дјецом, зетовима, снахама, уколико производња и пласман воћа крену добро, каже, проширити капацитете.
- Када човјек има дјецу, онда се нађе и начин да се та дјеца школују, одгајају и изведу на прави пут, а то кажем из искуства, јер моја супруга и ја нисмо имали ништа када смо се вјенчали, а данас имамо пуну кућу, наприје љубави, а онда свега осталог - каже Васиљевић.
Васиљевић потиче из свештеничке породице и сву своју дјецу и једанаесторо унучади је крстио и васпитао у православној традицији, у чему је, како каже, такође тајна успјеха.
Орден који му је уручен, због његовог дубоког хришћанског поимања живота, јесте велика част и, додаје он, инспирација да иде даље, јер је Херцеговина благословена земља, а гдје год је у свијету био нити је нашао људи, нити поднебља, па ни славља какво има овај крај.
извор : Фокус
Аутор: Љубиша Лазаревић