Поезија
Сања Лемез,
студент из Источног Сарајева

Сновиђење

                          Посвећено Ањи Јефтић

Понекад мислим да је вјечност
онај тренутак који си ти прескочила
у буђењу,
па си се умјесто у вјечности
пробудила у бескрајном болу
нашег срца,
У непролазној сузи која никако
да сазри,
молитви која увијек остаје
нејасан шапат на усни
(Али, само на оној горњој што непомична
лежи и невјешта скрива слогове имена твога)

Зар бих и ја да постанем гусјеница
у свијету скријем шарену збрку крила,
невидом својим све да видим и
сваким замахом облетим свијет

На сваком крилу носим себе

Зар и ја у облетници
испод зреле трешње језика
скрих новчиће и срицах твоје молитве:

,,Једним ме мајка нахранила,
други ми даровао свијет,
сласт оног живота
да се не истопи као мед

Крила у лету свих
у опточен златом живопис
сјеверног зида цркве."